Author Archives
-
Дарагія чытачы! Запрашаем вас пачытаць 36-ты нумар часопіса “КУЛЬТУРА. НАЦЫЯ”
Будзем рады, калі ён вам спадабаецца і ў вас узнікне жаданьне падзяліцца з працай часопіса са сваімі блізкімі людзьмі. Калі ласка, зрабіце рэкламу часопісу і рассылайце добрую вестку аб ім. Шчыра дзякуем і віншуем вас з надыходзячымі сьвятамі – Калядамі… Read More ›
-
Piotra Murzionak: The Origins of the Western Ruthenian/Belarusian Ukrainian Civilization and Its Contemporary Confrontation with the Eurasian/Russian Civilization (webzine “Culture. Nation,” issue 36, November 2025, pp. 7-49, www.sakavik.net)
Abstract. The relatively calm “geopolitical” period in the world that could be observed after the collapse of the USSR has resumed with new force in the form of a desire for a new division of the world, which can now… Read More ›
-
Liavon Karpovich: Autumn. Prosperity. The highest power (XVI century – first half of the XVII century)(webzine “Culture. Nation,” issue 36, November 2025, pp. 50-104, www.sakavik.net)
Abstract. The magazine “Culture. Nation” continues Mr. L. Karpovich’s historical stories about our homeland, based on postage stamps. This time the author provides a detailed description of events in the Grand Duchy of Lithuania, especially concerning the 16th and 17th… Read More ›
-
PiotraMurzionak: What are we building? (webzine “Culture. Nation,” issue 36, November 2025, pp. 105-132, www.sakavik.net)
Abstract. The author tries to understand what our homeland will be like in the future – whether it will remain a civilian Russian-speaking state of the “Lukashenka type”, will it be absorbed by aggressive Russia, or will Belarusians finally be… Read More ›
-
George Repetski: Is the human soul eternal?(webzine “Culture. Nation,” issue 36, November 2025, pp. 133-140, www.sakavik.net)
Abstract. In his article entitled “Is the human soul eternal?” author Yu. Repetski answers a series of questions posed by his friend concerning the eternal or non-eternal existence of the human soul. The article begins with three questions then passes… Read More ›
-
Aliaksandr V. Simakou: Study of envelopes with elements of warnings (on the example of correspondence of Homel indeanists) (webzine “Culture. Nation,” issue 36, November 2025, pp. 141-151, www.sakavik.net)
Large volumes of correspondence pose problems of accounting, storage, digitization, assessment of informativeness, and importance of information. The experience of individual researchers and collectors can be useful in developing recommendations for creating and using reference information on individual components of… Read More ›
-
Lyudmila Andzileuka: “A Sad Tale” (a story) (webzine “Culture. Nation,” issue 36, November 2025, pp. 152-167, www.sakavik.net)
-
Yuras Rapetski: Review of the work by Lyudmila Andilevka – “A Sad Tale”(webzine “Culture. Nation”, issue 36, November 2025, 168-169, www.sakavik.net)
Liudmila Andileuka’s short composition “Sad Tale” is divided into two sections. Using allegory, she portrays unexpected happenings in the life of a quiet unassuming town called Bliu m. Changes take place requiring decisions about the town’s future. No matter how… Read More ›
-
Piotra Murzionak: How to greet in Belarusian? (webzine “Culture. Nation,” issue 36, November 2025, pp. 170-174, www.sakavik.net)
-
Piotra Murzionak: To My Dear Mother (poem) (webzine “Culture. Nation,” issue 36, November 2025, pp. 175-177, www.sakavik.net)
-
Marina Kochatova: All we need is love (webzine “Culture. Nation,” issue 36, November 2025, pp. 178-184, www.sakavik.net)
Abstract. On October 19, 2025, the University of Ottawa’s Freyman Hall hosted an evening of poetry and music “Yuras, Cantabile and Friends”, a kind of benefit for the Ottawa Belarusian poet Yuras Сhametkа. The evening left wonderful impressions and vivid… Read More ›
-
A. Talstaya, A. Korolkevitch: The Night of Belarusian Poets (webzine “Culture. Nation,” issue 36, November 2025, pp. 185-193, www.sakavik.net)
Abstract. On October 29, 2025, Belarusians in North America gathered for the now traditional event “Poets’ Night” to honor the memory of the victims of Stalin’s repressions – primarily those who died on the tragic night of October 29-30, 1937…. Read More ›
-
Dedicated to the 100th anniversary of Mr. Kastus Akula (webzine “Culture. Nation,” issue 36, November 2025, pp. 194-213, www.sakavik.net)
Abstract. Belarusian Institute of Arts and Sciences, Canada (BINIM Canada) took part in a series of events marking the 100th anniversary of Mr. Kastus Akula (Ales Kachan) — a Belarusian writer and public figure (16 November 1925 – 29 January… Read More ›
-
Piotra Murzionak: In Memory of Iryna Farion and Andriy Parubiy – self-sacrificing intellectuals and nationalists of contemporary Ukraine (webzine “Culture. Nation,” issue 36, November 2025, pp. 214-217, www.sakavik.net)
Abstract. The editorial board of the journal Culture. Nation has decided to pay tribute to Iryna Farion and Andriy Parubiy — people who tragically perished for their convictions in life, which were dedicated to constant work for the benefit of the Ukrainian… Read More ›
-
Irina Farion’s article (“Liliputs at War with Bandera”) (webzine “Culture. Nation,” issue 36, November 2025, pp. 218-220, www.sakavik.net)
-
Review for Irina Farion’s article (“Liliputs at War with Bandera”) by Yu. Rapetski (webzine “Culture. Nation,” issue 36, November 2025, pp. 221-223, www.sakavik.net)
The article is taken from documents of the Press service of the All-Ukrainian Union “Svoboda” The article reminds the reader of the deep influence that a past leader and proponent of Ukrainian nationhood, S. Bandera, had on Ukrainians to create… Read More ›
-
Sergei Bessarab: National Academy of Sciences of BELARUS. Institutional Analysis (webzine “Culture. Nation,” issue 36, November 2025, pp. 224-264, www.sakavik.net)
-
Пётра Мурзёнaк: Истоки Западно-рутэнской/Беларусско-Украинской цивилизации и её современное противостояние с Евразийской/Русской цивилизацией (веб-журнал «Культура. Нация», №36, ноябрь 2025, 7-49, www.sakavik.net)
Аннотация. Относительно спокойный «геополитический» период в мире, наблюдавшийся после распада СССР, возобновился с новой силой в виде стремления к новому разделу мира, который теперь можно довольно чётко обозначить. Прежнее «биполярное» противостояние Запада и СССР, похоже, сменилось разделом мира между тремя… Read More ›
-
Лявон Карпович: Осень. Процветание (XVI cт. – первая половина XVII ст.) (веб-журнал «Культура. Нация», №36, ноябрь 2025, 50-104, www.sakavik.net)
Аннотация. Журнал «Культура. Нация» продолжает серию исторических рассказов Л. Карповича о нашей родине, основанных на почтовых марках. На этот раз автор подробно описывает события в Великом княжестве Литовском, особенно что касается 16-го и первой половины 17 столетий. Речь идет о… Read More ›
-
Пётра Мурзёнак: Что мы строим?(веб-журнал «Культура. Нация», №36, ноябрь 2025, 105-132, www.sakavik.net)
Аннотация. Автор пытается понять, какой будет Беларусь в будущем – останется ли она гражданским русскоязычным государством «лукашенковского типа», будет ли поглощена агрессивной Россией или беларусы наконец смогут реализовать национальную идею? Поиски последней ведутся, но пока она даже не получила чёткого… Read More ›
-
Юрась Рапецкий: Вечная ли душа человека? (веб-журнал «Культура. Нация», №36, ноябрь 2025, 133-140, www.sakavik.net)
Аннотация. В статье «Вечна ли человеческая душа?» автор Ю. Рапецкий отвечает на вопросы, поставленные ему другом, о вечности или «невечности» человеческой души. Статья начинается с трёх вопросов, затем передаётся более детальная статья, в которой автор указывает на библейское учение о… Read More ›
-
А. В. Симаков: Изучение конвертов с элементами предупреждений (на примере переписки гомельских индеанистов) (веб-журнал «Культура. Нация», №36, ноябрь 2025, 141-151, www.sakavik.net)
Аннотация. Большие объёмы корреспонденции создают проблемы учёта, хранения, оцифровки, оценки информативности и важности информации. Опыт отдельных исследователей может быть полезен при разработке рекомендаций по созданию и использованию справочной информации по отдельным компонентам документации, поступающей по почте. В статье рассматриваются конверты,… Read More ›
-
Людмила Андилевка – «Грустная сказка» (веб-журнал «Культура. Нация», №36, ноябрь 2025, 152-167, www.sakavik.net)
Невялікі гарадок Блюм, ціхі і сонны, прыторкнуўся на шырокім шляху між мегаполісаў са шклянымі гмахамі, яскравымі бігбордамі, непрыкметны, нібы з мінулага стагоддзя. Само сабой цякло б жыццё ў ім, набірала моц хараство: працавітыя месцічы ніколі не сядзелі без хлеба,… Read More ›
-
Юрась Рапецкий: Аннотация к произведению Людмилы Андилевки – «Грустная сказка» (веб-журнал “Культура. Нация”, вып. 36, ноябрь 2025, 168-169, www.sakavik.net)
Аннотация. Короткое сочинение ЛюдмилыАндилевки «Сумная казка» разделено на две части. В первой авторка, пользуясь аллегорическим жанром, описывает неожиданные события в тихом городке Блюм. Перемены произошли в нормальной жизни городка, требующие необходимые решения о будущих переменах. Сколько бы ни старались городские… Read More ›
-
Пётра Мурзёнак: Как правильно здороваться по нашему? (веб-журнал «Культура. Нация», №36, ноябрь 2025, 170-174, www.sakavik.net)
-
Пётра Мурзёнак: Милой маме (стихотворение) (веб-журнал «Культура. Нация», №36, ноябрь 2025, 175-177, www.sakavik.net)
-
Марина Кочетова: Всё, что нам нужно — это любовь (веб-журнал «Культура. Нация», №36, ноябрь 2025, 178-184, www.sakavik.net)
-
А.Толстая, А.Королькевич: Ночь Поэтов (веб-журнал “Культура. Нация”, вып. 36, ноябрь 2025, 185-193, www.sakavik.net)
Аннотация. 9 октября 2025 года белорусы Северной Америки собрались на ставший уже традиционным вечер «Ночь поэтов», чтобы почтить память жертв сталинских репрессий — в первую очередь тех, кто погиб в трагическую ночь с 29 на 30 октября 1937 года. Мероприятие… Read More ›
-
К 100-летию со дня рождения Кастуся Акулы – беларусского писателя и общественного деятеля диаспоры (веб-журнал «Культура. Нация», №36, ноябрь 2025, 194-213, www.sakavik.net)
Аннотация. Беларусский институт культуры и искусств, Канада (BINIM Канада) принял участие в серии мероприятий, посвящённых 100-летию со дня рождения госп. Кастуся Акулы (Алеся Качана) — беларусского писателя и общественного деятеля (16 ноября 1925 – 29 января 2008). 11 ноября 2025… Read More ›
-
Пётра Мурзёнак: Памяти Ирины Фарион и Андрея Парубия – самоотверженных интеллектуалов и националистов современной Украины (веб-журнал “Культура. Нация”, вып. 36, ноябрь 2025,214-217, www.sakavik.net)
Аннотация. Редакция журнала «Культура. Нация» решила почтить память Ирины Фарион и Андрея Парубия – людей, трагически погибших за свои жизненные убеждения, преданных постоянному труду на благо украинской нации. Оба внесли огромный вклад во внедрение украинского языка – основы любой… Read More ›
-
Ірына Фарыён: Ліліпуты ў вайне з Бандэрай (вэб-часопіс «Культура. Нацыя», №36, лістапад 2025, 218-220, www.sakavik.net)
Нішто ня мае такой моцы, як ідэя, час якой настаў. Віктор Гюго Адкуль такая моц у нябожчыка Бандэры так матывавана палярызаваць украінскае грамадзтва: ня проста аддзяляць зерне ад мякіны, але і дэманстраваць сярэдняе зьвяно панікі і страху перад ім? Сапраўды,… Read More ›
-
Юрась Рапецки: Аннотация статьи Ирины Фарыён «Лилипуты в войне с Бандэрай» (веб-журнал «Культура. Нация», №36, ноябрь 2025, 221-223, www.sakavik.net)
Статья Ирины Фарыён припоминает значимое влияние покойника и борца за суверенность и самостоятельность Украины — Степана Бандэры. Лозунги, которые были высказаны при майданских протестах, высказывались раньше Бандэрой и его борцами. Автор статьи цитирует из известного труда Бандэры «Перспективы украинской революции»…. Read More ›
-
Сергей Бессараб: НАН БЕЛАРУСИ. ИНСТИТУЦИОНАЛЬНЫЙ АНАЛИЗ (веб-журнал «Культура. Нация», №36, ноябрь 2025, 224-264, www.sakavik.net)
-
Chasopis “KULTURA/ NATSYJA”, #35, Krasavik, 2025 (pdf-file)
-
Белорусы отмечают День героев
2 Сегодня исполняется 105 лет со дня начала «Слуцкага збройнага чыну». 27 ноября 1920 года начались боевые действия между сформированными в Слуцком повете полками Белорусской Народной Республики и частями Красной армии. Этот день белорусские патриоты отмечают как День героев Прекращение… Read More ›
-
Уладзімір Караткевіч. Як яму ўдалося застацца несавецкім і не скурвіцца? Ён дорага заплаціў
Сёння споўнілася 95 гадоў з дня нараджэння геніяльнага беларускага пісьменніка. Яго біяграфія многаму вучыць нас. Гэта архіўны тэкст. Канец 1950-х. Глухая вёска на поўначы Беларусі. Лясы да гарызонту. Малады настаўнік гісторыі кідаецца ў народную стыхію, але хутка ягоны асветніцкі запал… Read More ›
-
Опубликован полный текст предложений Европы по “мирному плану” США
Олег Павлюк, Катерина Тищенко — 23 ноября, 20:13 иллюстративное фото Getty Images 43708 Великобритания, Германия и Франция подготовили контрпредложения к “мирному плану” США из 28 пунктов, которые предусматривают в частности ограничение численности ВСУ до 800 тысяч человек и начало переговоров от линии… Read More ›
-
Поўны тэкст праекту«Мірнага плана» ЗША ад 22 лістапада 2025 года
Падзяліцца Глядзець камэнтары Прапанаваны прэзыдэнтам ЗША Дональдам Трампам «мірны плян» мае 28 пунктаў у 8 блёках і прадугледжвае прызнаньне Крыму, Данеччыны і Луганшчыны de facto расейскімі, а Херсоншчыну і Запарожжа — «замарожанымі» на лініі сутыкненьня. Як паведаміла Ўкраінская служба Радыё Свабода, плян… Read More ›
-
Уладзімір Някляеў: Новая кніга і паэма “Адзінота”
Уладзімір Някляеў сёння прэзентуе ў Варшаве сваю новую паэтычную кнігу Уладзімір Някляеў прэзентуе новы зборнік вершаў «Кніга лёсаў», які быў выдадзены ў выдавецтве «KEW». Прэзентацыя новай паэзіі адбудзецца сёння ў Варшаве. Літаратурная сустрэча з беларускім класікам пройдзе лістапада ў Палацы Сташыца (Pałac… Read More ›
-
«Яны змагаюцца супраць Ціханоўскай больш зацята, чым супраць «рускага мира» і лукашызму», —Дзядок пра сход крытыкаў Ціханоўскай
Падзяліцца Глядзець камэнтары Што рэалізацыя мірнага пляну ЗША азначала б для Беларусі? Чаго дамагаюцца крытыкі Ціханоўскай? Хто выйграе ад адкрыцьця межаў? Што прынясе бюджэту новы раунд барацьбы з «дармаедамі». У чым галоўная інтрыга «Прадмовы» у Варашаве? Гэтыя ды іншыя падзеі тыдня Ганна Соўсь абмяркоўвае ў жывым эфіры… Read More ›
-
Навукоўцы выявілі, што валоданне некалькімі мовамі запавольвае біялагічнае старэнне
Паводле ацэнак, да 70% насельніцтва свету валодае больш чым адной мовай. Гэта не проста культурнае багацце ці перавага ў кар’еры. Новае маштабнае еўрапейскае даследаванне паказвае, што шматмоўе можа быць адным з ключоў да здаровага і павольнага старэння. Навукоўцы даўно падазравалі,… Read More ›
-
Этнацыд беларусаў: Арлоў, Ластоўскі, Муракамі й энцыкляпэдыі для падлеткаў. Якія кнігі ў Беларусі прызнаюць «экстрэмісцкімі» і хто гэта робіць
Падзяліцца Глядзець камэнтары У Беларусі каля сотні кніг на самыя розныя тэмы цяперашнія ўлады прызналі «экстрэмісцкімі» ці «здольнымі нанесьці шкоду нацыянальным інтарэсам Рэспублікі Беларусь». Свабода спрабавала знайсьці лёгіку — паводле якіх крытэраў адбіралі. Не знайшла. Поўны і зручны для пошуку пералік кніг, якія… Read More ›
-
«Тое, што беларусам удаецца рабіць найлепшым чынам». Занатоўкі ляўрэата Прэміі Гедройця Сяргея Дубаўца
У польскім Гданьску адбыўся фінал чарговай, 14-й Прэміі імя Ежы Гедройця — за найлепшыя беларускія кнігі 2024 году. Выглядае, што гэтае літаратурнае сьвята — тое, што беларусам сёньня ўдаецца рабіць найлепшым чынам, піша сёлетні ляўрэат прэміі Сяргей Дубавец. ГЛЯДЗІЦЕ ТАКСАМА: Літаратурную прэмію імя Ежы… Read More ›
-
Выходзіць кіно пра беларусак у палітыцы. Адна з галоўных гераінь — Святлана Ціханоўская
Сусветная прэм’ера стужкі пад назвай «Не створаныя для палітыкі» (Not made for politics) адбудзецца на 29‑м эстонскім кінафестывалі «Цёмныя ночы» (Black Nights). Для рэжысёркі Волі Чайкоўскай гэта дэбютны поўнаметражны дакументальны фільм, над якім яна працавала апошнія пяць гадоў. Падчас пратэстаў 2020 года… Read More ›
-
Украінскі дэпутат: Звяржэнне рэжыму ў Беларусі — найлепшая дапамога для Украіны. Але аўтарытарныя рэжымы зносяцца толькі крывёй, а не лозунгамі
На Форуме Астрожскіх у Кіеве разгарэлася дыскусія пра Беларусь. Ва Украіне з 11 па 15 лістапада праходзіць Форум Астрожскіх. Адна з дыскусій у Кіеве была прысвечана бяспецы ў рэгіёне. Падчас яе разгарэлася гарачая спрэчка пра ролю Беларусі. Дэпутат Вярхоўнай рады… Read More ›
-
Віншуем!!! Лаўрэатам прэміі Гедройця 2025 года стаў Сяргей Дубавец
Сёлетнім лаўрэатам прэміі Ежы Гедройця стаў Сяргей Дубавец з кнігай «Занзібар: сталенне маладой душы». Рашэннем журы Сяргей Дубавец узнагароджаны за філасофскую рэфлексію над пошукамі нацыянальнай ідэнтычнасці свайго пакалення. Пераможца атрымаў галоўную ўзнагароду пры падтрымцы Фонду міжнароднай салідарнасці. Сяргей Дубавец вядомы… Read More ›
-
У Астравецкім раёне лукашысты знішчылі помнік паўстанцам 1863 года
На ім была надпіс: «Каго любіш? — Люблю Беларусь! — То ўзаемна». У вёсцы Слабадка Астравецкага раёна, што на пад’ездзе да памежнага пункта «Котлаўка — Лаварышкі» на беларуска-літоўскай мяжы, ліквідавалі помнік паўстанцам 1863 года, паведамляе тэлеграм-канал «Спадчына». Помнік у выглядзе вялікага… Read More ›
-
Юры Дракахруст: Як «зьнішчаная» Літва пераўзыходзіць «квітнеючую» Беларусь у сацыяльна-эканамічным разьвіцьці. Інфаграфіка
Глядзець камэнтары Сьцісла На тле чарговага вострага палітычнага крызісу паміж Беларусьсю і Літвой, вынікам якога стала поўнае закрыцьцё літоўска-беларускай мяжы, Свабода параўнала дзьве краіны паводле сацыяльна-эканамічных паказьнікаў. Спойлер: Літва істотна пераўзыходзіць Беларусь. Падчас сёлетніх прэзыдэнцкіх выбараў Аляксандар Лукашэнка заявіў, што ўлады Літвы «зьнішчылі… Read More ›
-
Топ-5 жанчын беларускай эміграцыі па версіі Канстанціна Каверына
«Гэта не рэйтынг самых сэксуальных ці самых жаданых альбо прыгожых. Гэта рэйтынг самых цудоўных жанчын Беларусі». Адной з тэм для абмеркавання ў чарговым выпуску «Обычного вечера» стала навіна аб тым, што часопіс People назваў самага сэксуальнага мужчыну 2025 года. Ім… Read More ›
-
«Асану вы павінны пець не каланізатарам, а акупантам». Карпаў адказаў Святлане Алексіевіч
У інтэрв’ю El País нобелеўская лаўрэатка Святлана Алексіевіч адказала на пытанне, як яна ставіцца да адмовы ад рускай мовы ва Украіне? «Я супраць, але думаю, што гэта часовая з’ява, выкліканая адчаем, а не пастаянная тэндэнцыя. Урэшце, мовы, якія пакінулі пасля сябе каланізатары ў Афрыцы, сталі… Read More ›








